Kosmološki argument za božije postojanje smatra se a posteriori argumentom. Njime se postojanje Boga pokušava zasnovati na činjenici postojanja sveta. Ovim argumentom nastoji se u osnovi odgovoriti na jedno od najintrigantnijih pitanja, pitanju kojem su teško odolevaju filozofi bilo koje orijentacije. To pitanje najpregnantnije je izraženo u formi u kojoj ga postavlja Leibniz: "Zašto uopšte nešto, pre nego ništa"? Međutim, kao što se obično dešava, nisu svi filozofi bili impresionirani tim pitanjem. Russell, na primer, u svom razgovoru sa Coplestonom kaže: "Univerzum prosto postoji, i to je sve".    

Postoji više vrsta ovog argumenta: kalam kosmološki argument, lajbnicovski argument zasnovana na principu dovoljnog razloga i modalni kosmološki argument zasnovan na kontingentnom karakteru činjenica sveta.    

Ja ću se u mom izlaganju baviti kalam kosmološkim argumentom. Osnove za ovaj argument postavio je Filopon Aleksandrijski (490-570), a svoju punu afirmaciju argument je doživeo u islamskoj filozofiji i teologiji, kojoj i duguje svoj današnji naziv kalam. Argument je u njegovoj punoj formi formulisao već prvi veliki arapski filozof al-Kindi (oko 800. – oko 870.), a njegov najpoznatiji zastupnik u kasnijoj islamskoj tradiciji bio je al-Gazali. Sve zasluge za ponovnu afirmaciju ovoga u zapadnoj filozofiji skoro sasvim zaboravljenog argumenta pripadaju savremenom američkom filozofu Williamu Laneu Craigu. Ja ću u mom izlaganju prikazati istoriju kalam kosmološkog argumenta, kao i prigovore koji mu se mogu uputiti. Pokušaću da pokažem da je argument zasnovan na ingenioznim zamislima, ali da je u osnovi pogrešan.